Vakumiranje klima uređaja je postupak kojim se iz instalacije – pre svega iz bakarnih cevi koje povezuju unutrašnju i spoljašnju jedinicu – uklanjaju vazduh, vlaga i nečistoće. Cilj je da se u cevima ostavi samo prostor koji je spreman za rashladni gas, bez ičega što bi moglo da ometa njegov nesmetan protok i promenu agregatnog stanja. Na taj način obezbeđuje se da klima radi u uslovima koje je proizvođač predvideo, sa tačno određenim pritiscima, temperaturama i količinom gasa.
Šta se nalazi u bakarnim cevima pre vakumiranja
Pre vakumiranja, unutrašnjost bakarnih cevi izgleda mnogo “prljavije” nego što većina ljudi misli. Iako je reč o novim cevima, kada se iseču, oblikuju i montiraju, u njih automatski ulazi vazduh iz prostorije ili spoljašnjeg okruženja. Taj vazduh u sebi nosi određenu količinu vlage, mikroskopske čestice prašine, sitne masnoće i druge nečistoće. Na prvi pogled, sve deluje čisto, ali u zatvorenom rashladnom sistemu čak i mali tragovi vlage i prljavštine mogu da naprave ozbiljan problem.
U cevi se, pre vakumiranja, nalaze:
- vazduh iz okoline, sa svim gasovima koje udišemo i koji ne pripadaju rashladnom sistemu,
- vlaga u vidu vodene pare, koja je uvek prisutna u manjoj ili većoj meri,
- čestice prašine, sitne čestice metala nastale pri sečenju cevi, kao i nečistoće koje mogu da dospeju u cev na mestu rada.
Kada bi se klima pustila u pogon u takvom stanju, rashladni gas bi bio primoran da “radi” u atmosferi koja je potpuno drugačija od one za koju je sistem konstruisan. To dovodi do odstupanja u pritiscima, promena u temperaturama isparavanja i kondenzacije, i lošije razmene toplote.
Zato vakumiranje predstavlja svojevrsno “generalno čišćenje” sistema pre nego što uopšte počne da radi. U idealnom slučaju, nakon vakumiranja, u cevima ne ostaje ništa osim uslova da se rashladni gas kasnije ravnomerno rasporedi i cirkuliše bez otpora.
Vlaga, vazduh i rashladni gas – zašto ne smeju da ostanu u sistemu
Vlaga i vazduh su najveći “neprijatelji” rashladnog sistema. Oni na prvi pogled deluju bezazleno, ali u kombinaciji sa rashladnim gasom, uljem za podmazivanje kompresora i visokim pritiscima, stvaraju uslove za hemijske reakcije koje polako oštećuju unutrašnjost klime.
Vlaga, odnosno voda u vidu pare, pri određenim uslovima može da se kondenzuje i da se pretvori u sitne kapljice unutar cevi, ventila i drugih komponenti. U kombinaciji sa rashladnim gasom i uljem, vlaga vremenom dovodi do stvaranja kiselina koje nagrizaju metalne delove. Bakarne cevi, ventili, pa čak i sam kompresor mogu postepeno da korodiraju iznutra, i to na način koji se ne vidi spolja sve dok ne dođe do kvara.
Vazduh, s druge strane, zauzima prostor u cevima koji bi trebalo da bude rezervisan isključivo za rashladni gas. Pošto vazduh ima drugačija fizička svojstva, on ometa prenos toplote i otežava postizanje tačno definisanih pritisaka u radu. Rezultat je da klima mora duže da radi da bi postigla željenu temperaturu, što znači više potrošene struje, više opterećenja za kompresor i kraći vek trajanja kola.
Kada se vlaga i vazduh ne uklone vakumiranjem, posledice su:
- slabije hlađenje ili grejanje,
- veća potrošnja električne energije,
- veće opterećenje kompresora,
- veći rizik od stvaranja kiselina i unutrašnje korozije,
- pojava kvarova koji deluju iznenadno, iako uzrok postoji od prvog dana montaže.
Zato stručni serviser nikada ne posmatra vakumiranje kao sporedan zadatak, već kao ključnu fazu pripreme sistema pre punjenja rashladnim gasom.
Razlika između pravilno pripremljenog i “na brzinu” sklopljenog sistema
Na papiru, klima uređaj koji je ugrađen uz vakumiranje i klima ugrađena “na brzinu”, bez ovog postupka, deluju isto. Oba uređaja su okačena na zid, spoljašnja jedinica je montirana, cevi su povezane, struja je dovedena i klima se uključuje. U prvim danima, a ponekad i u prvim mesecima, razlika može da bude jedva primetna. Baš zbog toga korisnik stiče utisak da je sve u redu, i da je priča o vakumiranju “preuveličana”.
Međutim, razlika se ogleda u unutrašnjosti sistema. Kod pravilno pripremljenog sistema:
- cevi su potpuno ispražnjene od vazduha i vlage,
- pritisak u sistemu je tačno onakav kakav je proizvođač predvideo,
- rashladni gas cirkuliše bez prepreka i prenosi toplotu efikasno,
- kompresor radi u normalnim uslovima, bez nepotrebnog opterećenja.
Kod sistema sklopljenog “na brzinu”, bez vakumiranja ili sa neadekvatno obavljenim vakumiranjem:
- u cevima ostaje određena količina vazduha i vlage,
- rashladni gas cirkuliše u mešavini sa stranim gasovima,
- pritisci odstupaju od propisanih vrednosti,
- dolazi do manje efikasnog prenosa toplote,
- kompresor radi duže i pod većim opterećenjem da bi postigao isti učinak.
U praksi, to znači da ispravno vakumirana klima brže postiže zadatu temperaturu, radi mirnije, troši manje struje i duže traje. Klima koja je montirana bez pravilnog vakumiranja češće “jurca”, ventilator radi duže, prostor se teže rashlađuje, a posle jedne ili dve sezone počinju da se javljaju kvarovi koji zahtevaju ozbiljnije intervencije i troškove.
Kada je obavezno uraditi vakumiranje klime
Vakumiranje klime nije korak koji se radi samo “po potrebi” ili kada majstor ima vremena. To je postupak koji je obavezan svaki put kada se rashladni sistem otvori, bilo da je reč o prvoj montaži, premeštanju klime na novu lokaciju, zameni cevi ili dopuni rashladnog gasa. Svako otvaranje sistema znači da vazduh i vlaga ponovo ulaze u unutrašnjost instalacije, pa je neophodno da se oni ponovo uklone.
Postoje situacije u kojima se posebno naglašava da vakumiranje ne sme da izostane, jer u suprotnom čitav posao gubi smisao i uređaj odmah kreće da radi u lošijim uslovima.
Prva montaža nove klime – zašto je vakumiranje sastavni deo ugradnje
Prva montaža nove klime je trenutak kada se u najvećoj meri odlučuje kako će uređaj raditi tokom celog svog veka trajanja. U ovoj fazi se povezuju unutrašnja i spoljašnja jedinica, postavljaju se bakarne cevi, izrađuju pertlovi, montiraju holenderi i spajaju svi delovi u jednu celinu.
Čim se cevi postave i povežu, u njima se nalazi vazduh sa prirodnom količinom vlage. Ako bi se klima odmah pustila u rad, rashladni gas bi ušao u takvu atmosferu, mešajući se sa vazduhom i preostalom vlagom. Od tog trenutka nadalje, sistem nikada ne bi radio u idealnim uslovima, a posledice bi se osećale iz godine u godinu.
Zato je prilikom prve montaže vakumiranje sastavni deo pravilne ugradnje. Postupak izgleda tako da se nakon povezivanja svih cevi i provere spojeva vakum pumpa povezuje na spoljašnju jedinicu, a majstor sprovodi proces izvlačenja vazduha i vlage sve dok manometar ne pokaže stabilan, nizak pritisak. Tek tada je sistem spreman za punjenje gasom i puštanje u rad.
Ako se ovaj korak preskoči ili skrati na svega nekoliko minuta, montaža u suštini nije kompletna, bez obzira na to što uređaj može privremeno da radi. To je kao da ste kupili potpuno novi automobil, ali da vam prilikom preuzimanja nisu sipali odgovarajuće ulje u motor.
Premeštanje klime sa jedne lokacije na drugu
Kada se klima uređaj seli sa jedne lokacije na drugu – na primer, iz starog stana u novi, iz jednog poslovnog prostora u drugi ili sa jedne sobe na drugu stranu objekta – uvek se radi demontaža, zatvaranje sistema, ponovna montaža i ponovno povezivanje instalacija.
U tom procesu, cevi se često skraćuju, produžavaju ili čak menjaju novim. Svako odvajanje cevi, ponovno pertlovanje i montiranje holendera znači da je sistem otvoren i da je vazduh ponovo ušao unutra. Bez vakumiranja, klima koja je nekada radila korektno sada dobija lošije uslove za rad.
Zato je prilikom premeštanja klime vakumiranje obavezno, isto kao i kod prve montaže. Kvalitetno odrađeno vakumiranje omogućava da uređaj na novoj lokaciji radi jednako pouzdano kao i pre, bez gubitka na efikasnosti i bez povećane potrošnje struje.
Zamena bakarnih cevi, holendera ili drugih delova instalacije
Ponekad je tokom servisa ili opravke potrebno zameniti deo instalacije – na primer, bakarnu cev koja je oštećena, holender koji loše dihtuje ili drugi spojni element koji propušta rashladni gas. U tim situacijama je nužno otvoriti sistem, što znači da udahnuti vazduh ponovo ulazi u cevi.
Kada se izvrši zamena cevi ili holendera, više nije dovoljno samo da se sve “vrati na svoje mesto” i stegne. Potrebno je ponovo vakumirati ceo sistem kako bi se iz novih spojeva i iz izmenjenog dela instalacije izvukli vazduh i vlaga. U suprotnom, čak i ako je kvar fizički otklonjen, klima nastavlja da radi u lošim uslovima koji će pre ili kasnije dovesti do novog problema.
Drugim rečima, svaka veća intervencija na instalaciji podrazumeva i obavezno vakumiranje kao završni korak, pre puštanja uređaja u rad.
Dopuna rashladnog gasa i intervencije nakon curenja
Kada dođe do curenja rashladnog gasa, ili kada se klima dopunjava gasom zbog rada u otežanim uslovima ili starosti sistema, često je potrebno otvoriti instalaciju, proveriti spojeve i, po potrebi, zameniti pojedine delove. U tom trenutku u sistem ponovo ulazi vazduh.
Ako bi se nakon takve intervencije radilo samo dopunjavanje gasa, bez vakumiranja, u sistemu bi ostao mešavina starog i novog gasa, zajedno sa određenom količinom vazduha i vlage. To dovodi do nepravilnih pritisaka, lošije razmene toplote i povećanog rizika od stvaranja kiselina i unutrašnjih oštećenja.
Zato pravi pristup podrazumeva:
- pronalaženje i uklanjanje mesta curenja,
- zamenu oštećenih spojeva ili delova,
- vakumiranje cele instalacije,
- tek potom punjenje odgovarajućom količinom rashladnog gasa.
Bez toga, svaka dopuna gasa je samo privremeno “krpljenje”, a ne trajno rešenje.
Servis starijih klima koje dugo nisu otvarane
Kod starijih klima koje godinama rade bez većih intervencija, ponekad je potrebno obaviti ozbiljniji servis – zamenu određenih spojeva, provere cevi, zamenu ulja u kompresoru i slične zahvate. U tim situacijama serviseri često moraju da otvore sistem, ispuste stari gas i obave dodatne radove.
I u ovom slučaju, vakumiranje je obavezno. Iako je klima godinama radila, svako novo otvaranje sistema znači da unutra ulaze vlaga i vazduh. Nakon završenih radova, jedini ispravan način da se uređaj vrati u pouzdan rad je da se instalacija vakumira, a zatim ponovno napuni gasom prema propisanom priručniku proizvođača.
Kako izgleda postupak vakumiranja sistema u praksi
Ceo proces može se podeliti na nekoliko faza.
Priprema sistema – provera spojeva, holendera i pertlovanja cevi
Pre nego što se uopšte priključi vakum pumpa, majstor proverava da li su svi spojevi pravilno urađeni. To uključuje pregled:
- da li su bakarne cevi isečene pod pravim uglom,
- da li su pertlovi pravilno oblikovani, bez pukotina i oštećenja,
- da li su holenderi navrnuti do kraja i ravnomerno zategnuti,
- da li su svi ventili na spoljašnjoj i unutrašnjoj jedinici u odgovarajućem položaju.
Ako pertlovanje nije dobro urađeno ili holender nije pravilno nalegao, vakumiranje će kasnije pokazati da postoji curenje, ali je poželjno da se očigledne greške uoče već u ovoj fazi. Priprema sistema je važna jer vakum ne može da “popravi” loš spoj – on može samo da otkrije da negde postoji problem.
Povezivanje manometra i vakum pumpe na spoljašnju jedinicu
Kada su spojevi vizuelno provereni, sledeći korak je povezivanje opreme za vakumiranje. Na ventil spoljašnje jedinice priključuje se crevo koje vodi do manometarskog seta, a sa druge strane toga seta spaja se crevo koje ide do vakum pumpe. Na taj način, majstor ima uvid u pritisak u sistemu tokom celog postupka.
Vakum pumpa se postavlja na stabilnu podlogu i priprema za rad, vodeći računa da ulje u pumpi bude na odgovarajućem nivou i da je oprema ispravna. Manometar služi kao “prozor” u sistem: kroz kazaljku se vidi kako se pritisak menja dok pumpa izvlači vazduh i vlagu iz cevi.
U ovoj fazi je važno da nema curenja ni na crevima ni na spoju sa spoljašnjom jedinicom, jer bi to rezultiralo pogrešnim očitavanjima i “lažnim” utiskom da je sistem dobro vakumiran.
Faza izvlačenja vazduha i vlage – šta majstor posmatra na manometru
Kada je sve povezano, vakum pumpa se uključuje i počinje faza izvlačenja vazduha i vlage. Kazaljka na manometru počinje da se pomera ka nižim vrednostima pritiska. U idealnom slučaju, pritisak će relativno brzo pasti na željeni nivo, a zatim će se stabilizovati.
Majstor tokom ove faze posmatra:
- kojom brzinom pada pritisak,
- da li postoji “zastoj” u padu pritiska na određenom nivou,
- da li nakon postizanja niskog pritiska kazaljka ostaje stabilna.
Ako pritisak prestane da pada ili se kreće neobično sporo, moguće je da negde postoji curenje, blokada ili problem u spojevima. U takvim slučajevima proces se prekida, spojevi se ponovo proveravaju i problem se otklanja, pa se vakumiranje ponavlja.
Cilj je da se postigne duboki vakum, što znači da je iz sistema uklonjena gotovo sva vlaga i vazduh. To se ne postiže za nekoliko trenutaka, već je potrebna određena količina vremena, posebno kod dužih instalacija.
Koliko traje vakumiranje i od čega zavisi vreme postupka
Vreme vakumiranja zavisi od više faktora: dužine bakarnih cevi, prečnika cevi, zapremine instalacije, stanja sistema i kvaliteta opreme. Kod kraćih instalacija i novih cevi, postupak može da traje kraće, dok su kod dužih i složenijih sistema potrebni dodatni minuti da bi se postigao duboki vakum.
U praksi, vakumiranje retko kada treba da traje samo nekoliko minuta, jer je cilј da se ne izvadi samo “glavnina” vazduha, već i većina vlage koja je prisutna u vidu pare. Vlaga iz unutrašnjih zidova cevi i spojeva polako isparava pod uticajem niskog pritiska, pa je vremenski interval od nekoliko desetina minuta često realan i potreban.
Stručan majstor neće prekidati vakumiranje samo zato što “prolazi vreme”, već onda kada manometar pokaže stabilan, nizak pritisak, a sistem nakon gašenja pumpe zadrži taj pritisak bez primetnog rasta. To je znak da u sistemu nema značajnog curenja i da je većina vlage i vazduha uspešno uklonjena.
Kada je jasno da je sistem pod potpunim vakumom i spreman za punjenje gasom
Nakon određenog vremena vakumiranja, majstor gasi vakum pumpu i posmatra kazaljku na manometru. Ako kazaljka ostane na istoj vrednosti i ne počne da se vraća ka višem pritisku, to znači da sistem drži vakum i da nema primetnog curenja. U tom trenutku se može zaključiti da je instalacija zaptivena i spremna za sledeću fazu – punjenje rashladnim gasom.
Ako, međutim, pritisak počne polako da raste nakon gašenja pumpe, to je znak da negde postoji mikrocurenje ili da spojevi nisu savršeno zatvoreni. Tada je potrebno:
- ponovo proveriti sve holendere i pertlovane spojeve,
- podesiti ili ponovo izraditi sporni pertl,
- zategnuti ili zameniti holender,
- ponovo uključiti vakum pumpu i ponoviti ceo postupak.
Tek kada sistem pokaže da može da “drži” vakum određeno vreme bez porasta pritiska, može se reći da je vakumiranje uspešno obavljeno. Tada rashladni gas dobija idealne uslove da ispuni cevi, i uređaj može da se pusti u rad uz očekivanu efikasnost i dug vek trajanja.
Šta se dešava ako se klima ne vakumira
Ako se klima ne vakumira, posledice se obično ne vide prvog dana, niti prve nedelje. U tome je i najveća opasnost – uređaj se uključi, počne da hladi, korisnik zaključi da je sve u redu, i tema vakumiranja se zaboravi. Međutim, u unutrašnjosti sistema polako počinju procesi koji vremenom dovode do slabijeg rada, veće potrošnje struje i, na kraju, kvara kompresora ili drugih ključnih delova.
Može se reći da preskakanje vakumiranja stvara “skriveni kvar” koji iz dana u dan polako napreduje. Tek posle jedne ili dve sezone rada, posledice postaju vidljive, ali tada je šteta već napravljena, a troškovi popravke značajno veći od onog što je pravovremeno vakumiranje koštalo.
Kako vlaga u kontaktu sa rashladnim gasom stvara kiseline u sistemu
Najopasniji deo priče je vlaga koja ostane unutar sistema. U početku, ona može delovati bezazleno – reč je o sitnim količinama vodene pare ili malenim kapljicama vode koje su ušle u cevi tokom montaže. Međutim, pod dejstvom pritiska, temperature i hemijskog sastava rashladnog gasa i ulja za podmazivanje, ta vlaga ne ostaje neutralna.
U zatvorenom sistemu, vlaga ulazi u reakcije sa rashladnim gasom i uljem, pri čemu nastaju različite kiseline. Te kiseline nisu vidljive golim okom, ali vremenom počinju da nagrizaju metalne površine iznutra. Posebno su osetljive bakarne cevi, ventili, kapilarne cevi, ekspanzioni elementi i sam kompresor.
Kiseline ne nagrizaju odjednom, već polako i uporno. To znači da klima možda radi godinu ili dve, ali istovremeno “stari” iznutra brže nego što bi trebalo. Kada se konačno javi ozbiljniji kvar, uzrok je zapravo proces koji je započeo onog trenutka kada je klima puštena u rad bez pravilnog vakumiranja.
Unutrašnja oštećenja bakarnih cevi, ventila i drugih komponenata
Kako kiseline deluju u sistemu tokom vremena, one polako oštećuju unutrašnju površinu bakarnih cevi. Na mestima gde se metal nagriza, mogu da nastanu mikropukotine, prorezi ili suženja. To utiče na protok rashladnog gasa, stvara dodatne otpore i menja pritiske u različitim delovima sistema.
Ventili i ostale regulacione komponente takođe trpe posledice. Unutrašnji delovi koji su precizno izrađeni za rad sa čistim gasom i uljem, sada dolaze u kontakt sa agresivnim spojevima. To dovodi do neispravnog otvaranja i zatvaranja, blokada, propuštanja i drugih nepravilnosti koje utiču na rad klima uređaja.
Vremenom se u ulju kompresora i na zidovima cevi mogu pojaviti naslage i talog, što dodatno otežava cirkulaciju gasa. Sve to ne dešava se preko noći, već polako, ali sigurno. Posledica je da klima sve teže održava zadatu temperaturu, pravi veće razlike u pritisku i, na kraju, zahteva ozbiljniju intervenciju ili zamenu dela sistema.
Slabije hlađenje i grejanje već prve sezone rada
Prve sezone rada, posledice nevakumiranja mogu se manifestovati na suptilan način. Vlasnik klime možda primeti da:
- klima radi duže da bi postigla željenu temperaturu,
- vazduh koji izlazi iz unutrašnje jedinice nije dovoljno hladan ili dovoljno topao,
- prostor se ne rashlađuje ravnomerno,
- uređaj češće “odmara” i ponovo se uključuje.
Sve ovo može delovati kao mala neprijatnost ili kao nešto što “tako mora”, naročito ako korisnik nema iskustva sa radom ispravno montirane klime. Međutim, u pozadini je vrlo jasan uzrok: prisustvo vazduha i vlage u sistemu ometa pravilnu razmenu toplote i remeti pritiske rashladnog gasa.
Rashladni gas ne isparava i ne kondenzuje se onako kako je predviđeno. U delu sistema u kome bi trebalo da se odvija efikasno preuzimanje toplote iz prostorije ili spoljne sredine, prisustvo neželjenih gasova i vlage pravi “bariere” u prenosu toplote. Rezultat je da korisnik dobija osećaj slabijeg hlađenja ili grejanja, iako klima radi.
Povećana potrošnja električne energije i duži rad kompresora
Kada klima ne postiže željeni učinak za vreme koje je uobičajeno, jedina fizički moguća posledica je duži rad. Kompresor se duže pali, ređe pravi pauze i više vremena provodi u fazi kada troši struju. Uređaj se praktično “muči” da uradi posao koji bi, u idealnim uslovima, obavio u kraćem roku.
Sve to direktno utiče na račun za električnu energiju. Uređaj koji je ispravno vakumiran i radi po propisanim parametrima troši manje struje za isti osećaj komfora u prostoru. Klima bez vakumiranja troši više, a daje manje. Na mesečnom nivou to mogu da budu desetine kilovat-sati razlike, a na nivou cele sezone značajan trošak.
Uz to, duži rad kompresora znači i veće mehaničko habanje. Svako startovanje, svaki radni ciklus i svaka dodatna minuta rada ostavljaju trag. Umesto da kompresor radi u optimalnim uslovima, on se stalno “napreže”, što ubrzava njegovo starenje.
Rizik za kompresor – najskuplji deo klima uređaja
Kompresor je srce svakog klima uređaja, ali i najskuplji pojedinačni deo. Sve greške koje se naprave tokom montaže, posebno preskakanje vakumiranja, na kraju se prelome upravo preko kompresora. On je taj koji trpi nepravilne pritiske, rad sa gasom koji sadrži vlagu, kiseline i vazduh, kao i dodatno opterećenje zbog dužeg rada.
Kada u sistemu postoji vlaga, ona vremenom utiče na izolaciju namotaja, na ulje koje podmazuje kompresor i na metalne površine. U jednom trenutku može doći do:
- blokade kompresora,
- proboja izolacije i električnog kvara,
- mehaničkog oštećenja unutrašnjih delova.
Zamena kompresora je često toliko skupa da se postavlja pitanje da li se isplati popravljati klima uređaj, posebno ako je reč o starijem modelu. Vrlo često korisnik tek tada sazna da je uzrok “ranog” kvara upravo neadekvatna montaža i izostanak vakumiranja.
Drugim rečima, preskočeno vakumiranje je ušteda koja se vrlo brzo pretvara u najskuplju moguću stavku – kvar kompresora.
Kvarovi koji se javljaju tek posle godinu ili dve, kada je šteta već velika
Jedna od najnezgodnijih posledica nevakumiranja je to što se kvarovi ne pojavljuju odmah. Klima može da prođe prvi servisni period, možda i garancijski rok, a da pravi uzrok problema nije vidljiv. Korisnik primećuje samo posledice: slabije hlađenje, neobične zvuke, češće gašenje, iznenadno prestanak rada.
Kada servis dođe na teren, često vidi:
- promenu boje ulja u kompresoru,
- tragove korozije na cevima i elementima,
- začepljenje na određenim delovima sistema,
- oštećenja koja ukazuju na dugotrajno delovanje kiselina i vlage.
U tom trenutku, popravljanje sistema znači mnogo više od “obične dopune gasa”. Potrebno je ispiranje sistema, zamena oštećenih delova, ponekad i samog kompresora, što sve zajedno može da pređe visinu cene nove klime ili da se približi toj sumi.
Zbog toga je vakumiranje sistema od samog početka najbolja zaštita od skrivenih kvarova koji se pojavljuju tek kada je kasno za jednostavno rešenje. Jedan dobro urađen postupak na početku montaže sprečava niz problema, troškova i nerviranja tokom narednih godina.
Najčešće postavljana pitanja
Da li je vakumiranje obavezno prilikom prve montaže klime?
Da, vakumiranje je obavezno kod svake prve montaže, jer se u bakarnim cevima nalazi vazduh i vlaga koja mora biti uklonjena pre puštanja klime u rad. Bez toga rashladni gas ne može pravilno da cirkuliše, a klima počinje brže da se troši i gubi efikasnost.
Da li klima može da radi ako se preskoči vakumiranje?
Klima može da radi, ali će odmah početi da radi u lošijim uslovima. Vlaga i vazduh u sistemu stvaraju kiseline koje oštećuju cevi i kompresor, što dovodi do slabijeg hlađenja i mogućih kvarova već u prvoj ili drugoj sezoni rada.
Koliko traje vakumiranje klima uređaja?
U proseku, vakumiranje traje između 15 i 30 minuta, u zavisnosti od dužine cevi i stanja instalacije. Cilj nije brzina, već postizanje stabilnog podpritiska koji potvrđuje da u sistemu nema vlage i da ne postoji curenje.
Da li je vakumiranje uključeno u cenu montaže?
Kod profesionalnih servisa vakumiranje je sastavni deo montaže i ne naplaćuje se dodatno. Međutim, neki majstori ga preskaču da bi ubrzali posao, pa je važno da unapred proverite da li je vakumiranje uračunato u cenu.
Da li je moguće naknadno vakumirati klimu ako to nije urađeno tokom montaže?
Naknadno vakumiranje je moguće samo ako se sistem ponovo otvori, ispusti rashladni gas i ponovo pravilno zatvori. To je složeniji postupak, ali jedini način da se ispravi greška i spreče dalja oštećenja u radu klima uređaja.
Kako da znam da li je majstor zaista vakumirao klimu?
Pravi dokaz je rad vakum pumpe i očitavanje manometra tokom postupka. Ako majstor nije koristio vakum pumpu, vakumiranje nije obavljeno. Takođe, vakumiranje ne može trajati samo nekoliko minuta – stabilan podpritisak zahteva određeno vreme.
Šta se dešava sa klimom ako ostane vlaga unutar sistema?
Vlaga u kontaktu sa rashladnim gasom stvara kiseline koje nagrizaju bakarne cevi, ventile i kompresor. To dovodi do slabijeg hlađenja, većeg utroška struje i čestih kvarova. U ekstremnim slučajevima dolazi do kvara kompresora, što je najskuplja popravka na klima uređaju.